O projektu
Raspad socijalističke Jugoslavije izazvao je novi talas interpretacija prošlosti na Zapadnom Balkanu. Prošlost se u ovom regionu menjala nebrojano puta i u različite svrhe, ali pre svega radi legitimizacije nacionalnih i državnih identiteta. Ovaj fenomen nije karakterističan samo za Zapadni Balkan; međutim, različite i suprotstavljene “istorije” kao i njihov odnos s političkim i društvenim dinamikama u regionu po pravilu ometaju pomirenje i normalizaciju odnosa između susednih država i društava te sprečavaju kreiranje inkluzivnih istorijskih narativa. Kroz proces istorijskog čišćenja, trenutni pobednici (oni koji „pišu” istoriju) konstruišu prošlost koristeći široki spektar javnih i političkih intervencija – od obrazovnog sistema do simboličkih izražaja novih istorija (imena ulica, praznici, spomenici i memorijali). Pitanja poput „Ko je prvi došao na ovu teritoriju?”, „Ko je bio najveća žrtva?“ i na kraju premda ne i na poslednjem mestu, „Ko je prvi počeo?” simbolizuju tip kolektivnog sećanja koji karakterišu dva krucijalna identitetska markera neizbežna u konstrukciji sećanja – Samoviktimizacija i Heroizam.
Raspad bivše Jugoslavije i ratove 1990-ih izazvala je ideologija koja svoje korene vuče iz samoviktimizacijskih narativa i oštre podele između “Nas” (Dobrih) i “Njih” (Zlih). Ova podela je uzrok, ali istovremeno i posledica tih ratova. Etnocentralizovani narativi i sećanja konstruisani tokom i nakon ratova praćeni su snažnim revizionizmom u odnosu na one događaje iz prošlosti koji bi mogli da ugroze dominantne zvanične narative. Sama priroda socijalističke Jugoslavije, činjenica da je nastala tokom Drugog svetskog rata, kao i da etnički i nacionalni identiteti u njoj nisu bili izvor državnog legitimiteta, stvara idealan objekat istorijskog revizionizma u post-jugoslovenskim državama. Danas se Jugoslavija koristi u borbi protiv “Neprijatelja” u konstrukciji ove specifične dijalektike koja se svodi na “Nas i Njih”. Upravo je to kontekst u okviru kojeg deluje savremeni istorijski revizionizam.
Pored toga što predstavlja prepreku pomirenju i normalizaciji odnosa između post-jugoslovenskih država i društava, istorijski revizionizam je na Zapadnom Balkanu u suprotnosti s participativnom i tolerantnijom kulturom sećanja, koja je jedna od vodećih principa i vrednosti Evropske unije.
O PROJEKTU
Nakon projekta Jezici i nacionalizmi, koji se bavio kompleksnim pitanjem realnosti postojanja četiri politička jezika u regionu gde se zapravo govori jedan (doduše neimenovan) zajednički jezik, kao i nakon njegovog velikog finala – Deklaracije o zajedničkom jeziku, na kojoj je radilo 30 lingvista i drugih eksperta i koju je svojim potpisima podržalo oko deset hiljada ljudi iz čitavog regiona Zapadnog Balkana – Udruženje KROKODIL je započelo novi projekat pod nazivom Ko je prvi počeo? – Istoričari protiv revizionizma. Ovaj dvoipogodišnji projekat podržala je Evropska Unija. Projekat će biti implementiran u bliskoj saradnji s forumZFD Srbija.
Glavni cilj ovog projekta je stvaranje prostora za istorijski i inter-kulturalni dijalog kroz kreiranje mreže istoričara, pisaca, novinara, studenata i šire publike koja će doprineti rešavanju konflikta, uzajamno poštovanim istorijskim narativima (ako već zajednički nije moguć), i inkluzivnijoj kulturi sećanja. Projektne aktivnosti će rezultirati stvaranjem održive platforme koja će omogućiti uzajmno prihvatljive interpretacije događaja iz bliže i dalje prošlosti korišćenjem metoda multi-perspektivnog istorijskog narativa.
Projekat će voditi Udruženje KROKODIL, ali će sve aktivnosti nadgledati Radna grupa koju čine neki od najuglednijih istoričara sa Zapadnog Balkana i prostora bivše Jugoslavije: Prof. dr Dubravka Stojanović iz Beograda, Prof. dr Tvrtko Jakovina iz Zagreba, Prof. dr Božo Repe iz Ljubljane, Prof. dr Husnija Kamberović iz Sarajeva i dr Milivoj Bešlin iz Novog Sada. Radna grupa je osmišljena kao ekspertsko telo koje nadgleda brojne aktivnosti koji će biti implementirane tokom trajanja projekta.
GLAVNE PROJEKTNE AKTIVNOSTI
Prvi korak ka uspostavljanju mreže istoričara radi promovisanja ideje o multi-perspektivnom istorijskom narativu u odnosu na prošlost u regionu će biti konferencija pod nazivom Istoričari protiv revizionizma. Ona će biti održana u Beogradu, i okupiće istoričare iz svih država Zapadnog Balkana. Prva konferencija će otvoriti vrata uspešnoj realizaciji narednih aktivnosti projekta, i ustanoviće metodologiju istraživanja, identifikovaće neuralgične tačke u istoriji Srbije, Hrvatske i drugih država regiona i postići dogovor o novom multi-perspektivnom narativu o istoriji regiona. Konferencija će biti otvorena za publiku koja će imati prilike da aktivno doprinese u diskusijama. Druga konferencija pod istim nazivom biće održana krajem godine u Novom Sadu.
Nakon konferencije organizovaće se rezidencijalni boravak za istoričare u okviru “KROKODILove kuće za pisce” u Beogradu. Dvonedeljni rezidencijalni boravak će omogućiti da šestoro istoričara vrše istraživanje, pre svega imajući u vidu da su dokumenti jugoslovenske istorije pohranjeni u Arhivi Jugoslavije kao i u Arhivi Minstarstva spoljnih poslova Srbije, oba sa sedištem u Beogradu. Ovaj rezidencioni program ima korene u višegodišnjem uspešnom iskustvu “KROKODILove kuće za pisce”.
Uloga tri letnje škole/studentske konferencije jeste da studente upozna s metodom multi-perspektivnog istorijskog narativa. Pre ovih događaja, dvadeset učesnika (studenata) pripremiće radove na određenu temu čija je relevantnost prethodno utvrđena na konferenciji Istoričari protiv Revizionizma. Njihov rad će nadgledati dva profesora koja su već učestvovala u prethodnim aktivnostima (konferencija ili rezidencioni boravak). Fokus studentskih radova tokom njihove saradnje s mentorima biće neuralgične tačke istorije jugoslovenske države.
Osim upoznavanja istoričara, studenata i šire publike sa konceptom multi-perspektivnog istorijskog narativa, jedan od ciljeva programa jeste dobijanje akreditacije koja će koristiti kako nastavnicima i profesorima, tako i samom Ministarstvu prosvete. Kroz organizaciju četiri radionice za nastavnike i profesore istorije i srpskog jezika i književnosti, omogućiće se uvođenje koncepta multi-perspektivnog istorijskog narativa u zvanični obrazovni sistem. Ove radionice će najviše pažnje posvetiti svim bitnim događajima iz istorije koji su prethodno razmatrani na konferenciji. Centralna tema radionica će biti “Kako podučavati osetljive teme i implementirati multi-perspektivnu metodologiju”. U partnerstvu s Evropskim udruženjem predavača istorije (EUROCLIO), ove radionice će biti organizovane u multietničkim sredinama poput Subotice, Novog Pazara i Vranja (kojim će biti obuhvaćeni Preševo i Bujanovac), kao i u Beogradu.
Konačno, javnost će, u svim državama regiona, redovno biti informisana o svim aktivnostima projekta, pružajući time mogućnost zainteresovanima da se pridruže projektu i podrže ovu inicijativu. Jednodnevna konferencija pod nazivom “Jugo-futurizam” koju će organizovati studenti sa letnjih škola i konferencija, okupiće sve ostale učesnike u projektu, predstavnike država, goste iz Evropske unije, EU zvaničnike i medije. Ova konferencija predstavlja nastavak prethodnog projekta o zajedničkim udžbenicima istorije, ali će se fokusirati na predstavljanju rezultata ostvarenih tokom prethodnih aktivnosti projekta – učesnici konferencija, letnjih škola i radionica će prezentovati svoje radove i inicirati debate o mogućnostima stvaranja multi-perpsektivnog istorijskog narativa te tako otvoriti vrata za dalju diskusiju o prošlosti umesto smeštanja istorijskih narativa u zadate, jednodimenizionalne nacionalne “istine”.
Ovaj program proizveden je uz finansijsku podršku Evropske unije. Njegov sadržaj isključivo je odgovornost Udruženja KROKODIL i ne odražava nužno stavove Evropske unije.