Radna grupa

U okviru projekta “Ko je prvi počeo? Istoričari protiv revizionizma” formirana je radna grupa koja nadgleda sve aktivnosti projekta, a čine je neki od najuglednijih istoričara sa Zapadnog Balkana i prostora bivše Jugoslavije.

je redovna profesorka na Filozofskom fakultetu u Beogradu. Bavi se pitanjem demokratije u Srbiji i na Balkanu krajem XIX i početkom XX veka; evropskim uticajima u Srbiji početkom XX veka; interpretacijama istorije u novim srpskim udžbenicima; istorijom žena u Srbiji; procesima modernizacije. Učestvovala je na mnogim naučnim skupovima u zemlji i u inostranstvu, sarađivala na mnogim stranim projektima, objavila više knjiga. Dobitnica je većeg broja nagrada za svoj rad, među kojima su i Nagrada grada Beograda za društvene i humanističke nauke 2004. godine, kao i nagrada „Osvajanje slobode” namenjena ženama koje se bore za ljudska prava, demokratiju i pravnu državu. Odlikovana je ordenom Nacionalnog reda za zasluge u rangu viteza Republike Francuske.

diplomirao je i doktorirao na Filozofskom fakultetu u Zagrebu. Redovni je profesor svetske istorije XX veka Filozofskog fakulteta Univerziteta u Zagrebu. Autor je niza knjiga kao i članaka o spoljnoj politici Titove Jugoslavije, kao i hrvatskoj i jugoslovenskoj istoriji XX veka. Knjige su mu nagrađivane mnogim nagradama, između ostalog nagradom Kiklop kao i nagradom Društva sveučilišnih nastavnika i drugih znanstvenika. Tvrtko Jakovina bio je član Savjeta za vanjsku politiku i međunarodne odnose Predsednika RH Ive Josipovića. Redovno piše za dnevnik Jutarnji list i nedeljnik Globus, a ranije je pisao za Tportal. Od 2013. do 2016. vodio je televizijsku emisiju Treća povijest na HRT3.

je redovni je profesor moderne istorije na Filozofskom fakultetu u Ljubljani. Od 1999. do 2000. je bio šef katedre za istoriju, a od 2009. je projektni menadžer grupe za slovenačku istoriju. Njegov istraživački rad obuhvata i modernu slovenačku, južnoslovensku i centralnoevropsku istoriju. Takođe se bavi pitanjem nastave istorije u školama. Autor je ili koautor 19 naučnih i 6 profesionalnih monografija i više od 40 originalnih naučnih radova. Njegovi članci i knjige objavljeni su na različitim jezicima u više od 16 država. Bio je gostujući profesor na Univerzitetu Vitatus Magnus u Kaunasu, Litvanija, i držao je predavanja na drugim univerzitetima i institutima kao što su Univerziteti u Beču, Bratislavi i Gracu, Karlov univerzitet u Pragu, Norveški univerzitet nauke i tehnologije u Trondhajmu i Jagelonski univerzitet u Krakovu. Često je radio istraživanja na Austrijskom institutu za istočnu i jugoistočnu Evropu u Beču i Institutu za istoriju savremenog doba u Parizu. Kolumnist je u magazinu Mladina.

je redovni profesor na Filozofskom fakultetu u Sarajevu. Od 2002. do 2016. bio je direktor Instituta za istoriju, takođe u Sarajevu. Učesnik je velikog broja domaćih i međunarodnih projekata. Tokom maja 2012. bio je gostujući profesor na L’École des hautes études en sciences sociales (EHESS) (Pariz). Sarađivao u raznim naučnim časopisima u Bosni i Hercegovini i inostranstvu, te brojnim dnevnim, nedeljnim i mesečnim novinama u BiH. Takođe je bio učesnik i organizator mnogih međunarodnih skupova i urednik velikog broja zbornika radova iz istorije.

je istoričar, naučni saradnik Instituta za filozofiju i društvenu teoriju Univerziteta u Beogradu. Angažovan je i na Filozofskom fakultetu Univerziteta Crne Gore. Doktorirao je na Filоzоfskоm fаkultеtu Univеrzitеtа u Nоvоm Sаdu s tеmоm: Pоkušај mоdеrnizаciје u Srbiјi 1968-1972. Izmеđu ‘rеvоluciоnаrnоg kursа’ i rеfоrmskih tеžnji. Objavio na desetine stručnih studija, članaka, rasprava i prikaza u domaćim i međunarodnim naučnim časopisima i zbornicima. Urednik je više zbornika radova. Učestvovao na mnogim domaćim i međunarodnim naučnim skupovima. U svojim empirijskim i teorijskim radovima istraživao: pоlitičku i društvеnu istоriјu sоciјаlističkе Јugоslаviје, studiјe nаciоnаlizmа, tеоriјu mоdеrnizаciје, tеоriјu istоriје, pоkušајe rеfоrmi u drugoj Јugоslаviјi itd.