PREDSTAVLJANJE “ZAJEDNIČKE ČITAONICE” I KONFERENCIJA “ISTORIČARI ZA MIR” NA ZAVRŠNICI XIII FESTIVALA KROKODIL

08 Oct PREDSTAVLJANJE “ZAJEDNIČKE ČITAONICE” I KONFERENCIJA “ISTORIČARI ZA MIR” NA ZAVRŠNICI XIII FESTIVALA KROKODIL

U nedelju, 29. avgusta, u Jugoslovenskoj kinoteci  održano je završno veče trinaestog izdanja festivala KROKODIL. Program je obuhvatao predstavljanje edicije Zajednička čitaonica kao i dva debatna kruga u okviru konferencije Istoričari za mir koja je deo projekta Histoire pour la liberté.

U prvom delu večeri urednici edicije Zajednička čitaonica, Vladimir Arsenijević i Igor Štiks, predstavili su poslednje izdanje iz edicije, koje nosi naslov Mladost, kao i integralno izdanje koje obuhvata ukupno devet knjiga do sada objavljenih u sklopu ove edicije. Pored već pomenute Mladosti, tu si i Jugoslavija, Evropa, Identiteti, Egzil, Društvo, Anti/fašizam, Grad i Neprilagođenost, svaka sa tekstovima po dva eminentna autora koji pišu ili su pisali na onome što se kolokvijalno naziva “našim” ili zajedničkim jezikom, onim policentričnim jezikom kojim se govori na centralnim prostorima bivše Jugoslavije, premda se njegove varijante i varijeteti danas označavaju različitim imenima.

Govoreno je i o samom projektu Zajednička čitaonica koji je, pored istoimene edicije, obuhvatao i niz diskusija i performansa i koji predstavlja nastavak projekta Jezici i nacionalizmi, a čiji je rezultat bilo sastavljanje Deklaracije o zajedničkom jeziku.

Vodeći se načelom o jedinstvu nacije, jezika i države, proces nacionalne izgradnje u republikama nastalim raspadom Jugoslavije obuhvatao je i proces stvaranja novih nacionalnih jezičkih standarda, razgradnjom i restandardizacijom nekadašnjeg srpskohrvatskog. Problem ozvaničenja nacionalnih varijanti kao zasebnih jezika u političko-pravnom smislu, uprkos njihovoj potpunoj međusobnoj razumljivosti, naročito je vidljiv na prostoru Bosne i Hercegovine gde se pod velom diskursa o ljudskim jezičkim pravima, pre svega prava na obrazovanje na maternjem jeziku, zapravo odvija segregacija po etničkoj osnovi (princip dve škole pod jednim krovom). Pored ovih opštijih društvenih problema nastalih kao posledica aktuelnih jezičkih politika, tokom razgovora je skrenuta pažnja i na implikacije koje one imaju za polje književnosti. Jedna od njih je i teškoća striktnog razgraničenja nacionalnih selekcija, odnosno pitanje kako odrediti da li neko delo i/ili autor potpadaju pod srpsku ili hrvatsku ili bosansku književnost, koje se neretko postavlja. 

Stoga su, kako je istaknuto, ideja i cilj koji stoje iza pokretanja Zajedničke čitaonice da se na jednom mestu prikupi selekcija tekstova na relevantne teme koji odslikavaju bogatstvo jednog, zajedničkog, ali ne i jedinstvenog i monolitnog jezika, te pokušaj promišljanja kulturnog i književnog nasleđa tog jezika na jedan drugačiji način koji neće biti sputan nacionalnim okvirima.

Nakon predstavljanja Zajedničke čitaonice koje je poslužilo kao neka vrsta uvoda, usledila je konferencija Istoričari za mir. Konferencija je, inače, najavljena na prethodnoj, trećoj večeri festivala. Tom prilikom su istoričari Dubravka Stojanović, Tvrtko Jakovina i Ruža Fotiadis, u razgovoru sa istoričarem i publicistom Draganom Markovinom, ukratko predstavili publici teme koje će biti u fokusu konferencije, ali i projekat Histoire pour la liberté čiji je ova konferencija samo jedan deo. Ovaj projekat je pokrenut nakon uspešnog okončanja projekta Ko je prvi počeo? – Istoričari protiv revizionizma, a čije je najznačajnije ishodište deklaracija Odbranimo istoriju. 

U prvom debatnom krugu, pod nazivom Istoričari i politika sećanja, učestvovali su Damir Agičić, Milivoj Bešlin, Tomas Šad i Edin Omerčić. Razgovor je moderirao Tvrtko Jakovina.

Centralne teme kojih su se učesnici dotakli bile su (zlo)upotreba istorije u političke svrhe i uloga istoričara u kreiranju i održavanju određenih narativa, te kako se boriti protiv štetnosti takvih narativa. Kao jedan od glavnih problema identifikovana je opasnost istorijskog revizionizma, te je s tim u vezi posebno istaknut kritički potencijal koji istoriografija može da ponudi naspram raznih zloupotreba istorije od strane različitih aktera. Razgovarano je i o značaju većeg istupanja u javnosti profesionalnih i nezavisnih istoričara i kritičkog reagovanja na dela onih istoričara koji se stavljaju u službu legitimisanja određenih političkih ciljeva, pre svega nacionalnih i nacionalističkih.

Premda je Milivoj Bešlin bio mišljenja da istoriografija ne treba eksplicitno da služi uspostavljanju mira, niti uopšte bilo kakvom političkom cilju, istakao je da veruje da ako ona „služi saznavanju, objašnjavanju i razumevanju prošlosti na jedan racionalan način, onda će služiti i miru a ne ratu“, s čime su se načelno složili i ostali.

Tomas Šad je istakao značaj istoriografskog proučavanja i pisanja o onim temama koje uglavnom ostaju na marginama tradicionalne istoriografije, što obuhvata lična iskustva ljudi zahvaćenih određenim spletom istorijskih okolnosti. Ovime je donekle napravljena i spona s drugom debatom ove konferencije.

U drugom debatnom krugu, naslovljenom Neistoričari i politika sećanja, učestvovali su književnici Ivana Bodrožić, Igor Štiks i Vladimir Arsenijević. Ovaj razgovor je vodio Dragan Markovina, a fokus je bio na tome kako neistoričari, pre svega romanopisci, promišljaju i, u svojim delima, obrađuju događaje i iskustva koji bi mogli biti deo istorijske građe. Istaknuto je kako se često  književnost bavi temama koje ne privlače veću pažnju istoriografa i nedovoljno su, ili nisu uopšte, istoriografski obrađene.

Premda oni govore i nastupaju iz jedne postjugoslovenske pozicije, polazeći od premise o postojanju zajedničkog kulturnog prostora, učesnici su ipak istakli i važnost razumevanja specifičnih konteksta svake od država i okolnosti koje su ih oblikovale od raspada nekadašnje države.

Na kraju diskusije pokušalo se razmišljati o onome što budućnost nosi u svetlu ovih tema o kojima se raspravljalo. Otvorene su nove perspektive i pitanje može li doći do drugih oblika saradnje i prevazilaženja nacionalističkog nasleđa kroz potrebu suočavanja sa novim izazovima koji postaju sve veći i značajniji poput npr. klimatskih promena. Kako će tačno teći razvoj situacije, naravno, ostaje da se vidi.

KROKODIL Journalist for a Day, Stefana Pekez
Foto: Marija Piroški

Projekat Histoire pour la Liberté finansiran je u okviru programa Evropa za građane i građanke Evropske komisije, a realizuje se u saradnji s Udruženjem za modernu historiju (BiH), Udrugom Kliofest (Hrvatska) i Univerzitetom Humbolt (Nemačka).

Sve fotografije s događaja pogledajte OVDE.